KONDICIJA

Sta je kondicija (engl. fitness) ?

Biti u kondiciji znači “biti dobrog zdravstvenog i fizičkog stanja”. Ali, ovakva definicija je veoma uska jer “biti u kondiciji”, ili “postići dobar nivo kondicije” znači mnogo više. “Kondiciju” sačinjava osam osnovnih komponenti. Svaka od njih se može izmeriti, i lako se može pratiti njihov napredak putem ponovnog merenja.Osam osnovnih komponenti se dele na dve grupe, četiri komponente su vezane za ZDRAVLJE, a četiri za SPORT / VEŠTINE.  Prvu grupu komponenti je neophodno imati do izvesne mere, da bi se vodio zdrav i funkcionalan život, dok druge nisu neophodne u svakodnevnom životu, ali su korisne ukoliko se želi učestvovati u sportskim aktivnostima.

 Zdravstvene komponente kondicije (fitness-a)

1. Kardiovaskularna kondicija je najvažnija od ovih komponenti. Većina ljudi u zapadnim zemljama pati od slabe cirkulacije i slabijeg rada srca. Srce je mišić, i kao i spolja vidljivi mišići na telu reaguje na vežbe tako što poboljšava svoj rad. Pluća takođe poboljšavaju razmenu ugljen-dioksida kojeg proizvodimo i kiseonika, koji nam je neophodan.  KV (kardiovaskularna) kondicija je u stvari ono što mi zovemo izdržljivost. Ljudi sa slabom KV kondicijom se brzo zamaraju, i nisu u stanju da određene aktivnosti rade isti vremenski period kao ljudi koji redovno vežbaju. Da bi se poboljšala KV kondicija, neophodno je raditi tzv. aerobičke (aerobne) vežbe koje rade sa velikim mišićnim grupama (kao što su nožni mišići), uz veliki broj ponavljanja da bi se pojačala cirkulacija i izvežbalo srce.

Takve aktivnosti su npr. aerobik vežbe, hodanje, džogiranje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, veslanje i rad sa steperom ili steper-mašinom u teretani. Savetuje se da se ovakav tip vežbi radi bar tri puta nedeljno, i to minimalno dvadeset minuta svaki put. Vrlo je važno obratiti pažnju i na intenzitet vežbi. Ne bi trebalo da se premorite, ali treba raditi dovoljno jako da bi došlo do poboljšanja. Najuobičajeniji i najtačniji način da se izmeri intenzitet vežbanja je preko rada srca. Ostali načini su tzv. “talk-test” i PPN (procena primećenog naprezanja) (engl. RPE (rating of perceived exertion)).

2. Sastav tela je, u stvari, raspodela tkiva u organizmu. Obično se posmatraju telesne masti i ostalo telesno tkivo. Mere se izražavaju u procentima. Npr. neko ima 20% telesnih masti, dakle 80% svega ostalog. Salo se ne sme smatrati lošim. Ono ima više korisnih funkcija u našem telu: služi kao izolator, štiti telo od povreda, doprinosi zdravlju ćelija i koristi se kao izvor goriva. Kontrola procenta telesnih masti se postiže dobrim nutritivnim navikama i vežbom. Jedino aerobne vežbe koriste telesne masti kao gorivo.

3. Razgibanost se definiše kao raspon pokreta koji se mogu uraditi oko nekog zgloba. Ti pokreti su ograničeni strukturom samog zgloba, kao i mišićima i vezivnim tkivom (ligamentima i tetivama) koji su vezani za zglob. Razgibanost se može povećavati, i varira od osobe do osobe. Razgibanost se najčešće povećava putem raznih istezanja. Statička istazanja su najprisutnija, i sastoje se od istezanja željenog mišića tako što se on stavi u poziciju u kojoj je istegnut, i u toj poziciji zadrži bar dvanaest to petnaest sekundi. Razgibanost je važna, jer smanjuje rizik od povreda i poboljšava izvođenje vežbi.

 4. Mišićna snaga i izdržljivost. Mišićna snaga je sposobnost mišića da izvrše određeni zadatak (kao što je podizanje tegova). Ona je neophodna za obavljanje svakodnevnih poslova. Bez mišićne snage ne bismo mogli da ustanemo iz kreveta ili hodamo. Međutim, potrebna nam je i određena izdržjivost mišića kako bi mogli da vršimo kontrakcije (npr. pri hodu) u velikom broju puta. Mišićna snaga i mišićna izdržljivost se ne vežbaju na isti način.

 Komponente kondicije vezane za sportove i veštine

 1. Okretnost je mogućnost brze promene pravca kretanja. Ova veština je neophodna u sportovima u kojima se protivnički igrači obilaze.

2. Ravnoteža i koordinacija: Pošto imamo dve noge, uvek moramo biti u stanju ravnoteže, kako ne bismo pali. U nekim sportovima je potrebna veća mogućnost održavanja ravnoteže nego u drugim (npr. gimnastika i tenis), ali je u svakom od sportova potrebna do neke mere. Koordinacija je sposobnost obavljanja kompleksnih motoričkih radnji u nekom sportu. (npr. šutiranje, dodavanje ili hvatanje lopte u trku je vrlo zahtevna radnja i mora se uvežbavati)

3. Brzina predstavlja količnik pređenog puta i proteklog vremena. Meri se u kilometrima ili miljama po času. Trčanje se meri u metrima po sekundi. Brzina je očigledno vrlo važna u svim oblicima trkanja, ali takođe i u timskim sportovima gde je cilj postići pogodak tako što se izmakne protivniku.

4. Snaga je mogućnost brze primene sile. Jednostavna jednačina koja opisuje snagu je: mišićna snaga X brzina = snaga. Možete imati veliku mišićnu snagu, ali opet ne biti snažniji od nekoga ko ima manju mišićnu snagu, ali veću brzinu. Da bi se povećala snaga, neophodna je i komponenta brzine u radu.

Autor:

Tanja Vukov